“Tko će brisat suze moje, sad kad ode mili sine?”

Tko će brisat suze moje,

sad kad ode mili sine?

Sve se majke istog boje,

dugih noći i tuđine!

Tko će mene utješiti,

pružit ruku u starosti?

Tko će oslonac mi biti

kada klonu stare kosti?

Sve sam svoje tebi dala,

al’ tuđina mi te uze.

U tebe sam se uzdala,

sad mi često krenu suze!

Srce mi je puno tuge

i samo za tobom pati.

Kako su mi noći duge,

kad bi sine mog’o znati?!

Al’ znam i tebe boli

na srcu rana preduboka,

ne ostavlja se što se voli

bez suze iz tužnog oka!

Pa sad samo molim Boga,

dok se zadnji dani broje,

da te čuva zla svakoga

i staze blagoslovi tvoje.